Poziv za prijavu za Akademiju RadnoPravnosti

Akademija za rad, ljudska prava i rodnu ravnopravnost

Fondacija Ana i Vlade Divac započinje sa procesom prikupljanja prijava za Akademiju RadnoPravnosti - Akademija za rad, ljudska prava i rodnu ravnopravnost za 2021 godinu.

Osnovne informacije o programu

 

Program Akademije RadnoPravnosti realizujemo u okviru projekta „Ravnopravnost ne može da čeka“ koji je podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

 

Program Akademije RadnoPravnosti je koncipiran sa ciljem da doprinese izgradnji nove generacije braniteljki i branitelja ljudskih prava koje/i će prepoznati i stati u odbranu ženskih prava i rodne ravnopravnosti u pogledu zapošljavanja i radnog prava. Akademija polaznicima i polaznicama nudi priliku da uče od vrhunskih stručnjaka/kinja i steknu praktično iskustvo o rodnim pitanjima i ljudskim pravima fokusiranim na radna prava i diskriminaciju na radu. Posebna pažnja biće posvećena mladima i ženama kako bi povećali svoje kapacitete za učešće u društvenom razvoju i budućnosti zemlje.

 

Kome je namenjen program

 

Akademija za rad, ljudska prava i rodnu ravnopravnost namenjena je svima koji žele da prošire svoja znanja iz navedenih oblasti i da kroz praktičan rad steknu nove veštine. Pozivamo aktiviste/kinje, istraživače/ice, novinare/ke, pravnike/ce i predstavnike/ce civilnog sektora koji/e su motivisani/e za borbu protiv različitih oblika rodno zasnovane diskriminacije u radnom okruženju da se prijave na konkurs do 01.11.2021.godine

 

Metodologija rada

 

Akademija RadnoPravnosti uključuje 4 dana intenzivne obuke i 6 meseci individualnog mentorstva. Kurikulum će razviti 5 odabranih stručnjaka/kinja iz oblasti radnog prava, rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i novinarstva čije biografije možete pročitati u nastavku:

prof. dr Bojan Urdarević je profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i miritelj pri Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.  Doktorirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa disertacijom: „Uticaj globalizacije na međunarodne standarde rada".U svom dosadašnjem radu prof. dr Bojan Urdarević objavio je više od 70 naučnih radova i 2 knjige iz oblasti radnog i socijalnog prava. Bavi se oblastima Zakona o radu, posredovanje/mirenje, sportska arbitraža, kolektivno pregovaranje, kolektivni ugovori, saradnja sa sindikatima radnika, mirno rešavanje radnih sporova. Član je Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije, Udruženje pravnika Srbije, Udruženje pravnika u privredi Srbije. Saradnik Fondacije Ana i Vlade Divac na projektima usklađivanja rada i roditeljstva i autor Priručnika za zaposlene i poslodavce i koautor podcasta DocTalk o radnom pravu.

dr Mario Reljanović je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2000. godine. Doktorirao je 2011. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u  Beogradu, odbranivši doktorsku disertaciju pod nazivom „Zabrana diskriminacije pri zapošljavanju kao međunarodno ljudsko pravo“. Zaposlen je kao naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu, gde je radio 2004. - 2012. godine i ponovo od 2018. godine. U periodu 2012. - 2018. godine bio je zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, u zvanju vanrednog profesora. U periodu 2009. - 2018. godine bio je rukovodilac pravne klinike za radno pravo na istom fakultetu. Bavi se oblastima radnog i socijalnog prava, pravne informatike, antidiskriminacionog prava i prava ljudskih prava. Objavio je preko stotinu naučnih i stručnih radova, autor je i koautor više monografija. Učestvovao je na više desetina nacionalnih i međunarodnih projekata u oblasti radnog i socijalnog prava, pravosuđa, ljudskih prava.

dr Adriana Zaharijević je viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a sve ostale nivoe studija završila je na Fakultetu političkih nauka, spajajući političku filozofiju sa feminističkom teorijom i društvenom istorijom. Od 2003. je članica Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Objavljuje na srpskom i engleskom jeziku, a tekstovi su joj prevedeni i na brojne evropske jezike. Autorka je preko sedamdeset članaka, te knjiga Postajanje ženom (RŽF 2010), Ko je pojedinac? Genealoško propitivanje ideje građanina (Karpos 2014, 2019) i Život tela. Politička filozofija Džudit Batler (Akademska knjiga 2020), za koju je dobila SEFEM-ovu nagradu „Anđelka Milić“. Piše za širu javnost, najčešće na Peščaniku.

dr Zorana Antonijević je doktorirala rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu u oblasti urodnjavanja politika podrške porodici u kontekstu evropskih integracija u Srbiji. Od 2009 do 2021 godine radila je kao savetnica za rodnu ravnopravnost u Misiji OEBS. Pre toga radila je kao savetnica za rodnu ravnopravnost različitih međunarodnih i organizacija civilnog društva kao i u javnoj upravi. Bila je prva savetnica za rodnu ravnopravnost u pokrajinskoj vladi i osnivačica i prva direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, vlade Vojvodine. Uredila je nekoliko publikacija u oblasti rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti, rodno odgovornog  budžetiranja i urodnjavanja. Radove je objavljivala u Sociologiji, Temidi i časopisu Genero. Od 2017. godine gostujuća je predavačica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na  predmetu Rod i bezbednost u okviru Master programa Međunarodna bezbednost. Oblasti njenog istraživanja su institutucionalizacija feminističkih teorija i praksi, javne politike u oblasti staranja i bezbednosti, kao i teorijske i praktične posledice urodnjavanja javnih politika u Srbiji i regionu. Zorana ima brojne rezultate na polju razvoja mentorskih programa za rodnu ravnopravnost, direktne podrške urodnjavanju organizacija civilnog društva, kao i u izradi  publikacija i metodologija za urodnjavanje.

Tamara Skrozza je tokom karijere duge 24 godine, radila je na radiju, u štampi i TV produkcijama, u većem broju medija. Bavila se različitim temama: pre svega slobodom medija, medijskom etikom, unutrašnjom politikom, ljudskim pravima i različitim društvenim fenomenima. Dve decenije provela je kao novinarka u redakciji nedeljnika Vreme, a trenutno je urednica TV produkcije u agenciji FoNet, novinarka FoNetovog serijala Kvaka 23, i autorka na portalu Cenzolovka. Od 2011. godine, članica je Komisije za žalbe Saveta za štampu i članica upravnih odbora organizacije CRTA i Fonda za otvoreno društvo. Predavačica je na treninzima posvećenim medijskoj etici i ljudskim pravima.  Dobitnica nagrada:  "Jug Grizelj" za novinarsku izuzetnost (2015);  OEBS medijska ličnost godine (2016); "Osvajanje slobode” (2017) za ženski aktivizam i „Katarina Preradovic“ za novinarsku hrabrost (2019).

Akademija predviđa i gostujuća predavanja stručnjaka i stručnjakinja, a neke od predavačica su:

Draginja Nadaždin (BIH/Poljska) - rođena je u Mostaru, u Beogradu je završila Prvu beogradsku gimnaziju, a 1994. godine dobila je stipendiju za studiranje u Poljskoj. Magistrirala je na Institutu za etnologiju i kulturnu antropologiju na Varšavskom univerzitetu, diplomirala je na Fakultetu za ljudska prava Helsinške fondacije za ljudska prava i Akademiju lidera u Poljskoj. Radila je za Poljsku humanitarnu akciju 2004-2006, a 2007. postala je direktorka Amnesti International Poland gde je radila 15 godina. Članica je Programskog saveta Nacionalne galerije Zacheta (2013-2016), Socijalnog saveta Ombudsmana (2015-2020) i Odbora Nacionalne federacije nevladinih organizacija (2019-2020). Predsednik Poljske odlikovao ju je 2014. Zlatnim krstom za zasluge u aktivnostima za razvoj civilnog društva u Poljskoj, a 2021. ombudsman Adam Bodnar joj je dodelio počasnu značku "Za zasluge u zaštiti ljudskih prava".

Tatjana Jokanović- zaposlena je u službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od marta 2016. godine, kao viša savetnica u Sektoru za unapređenje ravnopravnosti. U perodu od decembra 2016. do 2019. godine obavljala je poslove pomoćnice poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Prethodno radno iskustvo sticala je na mestu šefice Odseka za propise i analizu materijalno-finansijskog poslovanja Uprave za budžet Sektora za budžet i finansije Ministarstva odbrane. Šest godina radila je u Ministarstvu za dijasporu, gde je bila zadužena za praćenje primene međunarodnih ugovora i prava Evropske unije u Sektoru za statusna pitanja dijaspore, kao i za sprovođenje projekta koji je imao za cilj uključivanje dijaspore u proces evropskih integracija Srbije. Pre toga radila je na projektima Evropske agencije za rekonstrukciju u oblasti reforme sistema zdravstvenog osiguranja, na poslovima pravno-administrativne podrške projektima. Diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu i položila pravosudni ispit.

Svetlana Tomić - vanredna profesorka  na  Fakultetu za strane jezike Alfa BK Univerziteta u Beogradu. Bavi se istraživanjem pouzdanosti i relevantnosti javnog institucionalizovanog znanja o srpskoj književnosti, kulturi i društvu druge polovine 19.veka. Autorka je zapaženih naučnih monografija i priređenih novih izdanja dela književnika i književnica iz prošlosti, urednica  naučnih zbornika, i naučnih članaka na srpskom i engleskom jeziku u domaćim i međunarodnim  naučnim časopisima. Članica uredništva američkog naučnog časopisa Serbian Studies  (Washington D.C ), dugogodišnja saradnica World Literature Today (Oklahoma University), glavna urednica domaćeg naučnog časopisa Reči. Sarađuje sa redakcijama književnih časopisa (Srbija, Hrvatska, BiH, Mađarska, SAD), bila saradnica kulturne rubrike Politike  (2005-2009) i projekta Pojmovnik postjugoslavenske književnosti HRT-a (2013-2016). Objavila dve knjige pesama, za prvu  Tuneli u naručju dobila je nagradu Književne omladine Srbije (Pegaz, 2001); zastupljena u domaćoj i regionalnoj antologiji. Predavanja po pozivu održala je na sledećim  institucijama: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beogradska otvorena škola, Kolarčev narodni univerzitet, Misija OEBS-a u Srbiji, Centar za rodne studije, Kolumbija Univerzitet u Njujorku. Učestvovala u naučnom projektu 47021 Rodna ravnopravnost i kultura građanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljenja u Srbiji i u projektu Podeli svoje znanje (Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Erste Banka, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OEBS i Evropski pokret u Srbiji). Aktivna je članica dva američka udruženja:  The North American Society for Serbian Studies (NASSS); The Association for Women in Slavic Studies (AWSS).

Teme koje će se obrađivati tokom obuke:

Ljudska prava

1. Osnovna prava, koncepti i terminologija, kako ostvarivanje prava izgleda u praksi

2. Istorijat ženskih ljudskih prava - dokle smo stigle i šta još treba da uradimo

3. Šta znači pristup javnim politikama zasnovan na ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti

 

Rodna ravnopravnost

1. Rod, rasa i klasa u ideji čoveka

2. O vezama seksualnosti i kapitalizma

3. Čemu feminizam u „ravnopravnom svetu“?

 

Radna prava

1. Istorijat prava radnika: kroz priču o nastanku savremenog radnog prava učesnicima se predstavljaju najvažnija kolektivna i individualna prava radnika.

1. Seksualno uznemiravanje: predavanje i diskusija o seksualnom uznemiravanju u svetu rada. 

2. Simulacija kolektivnog pregovaranja i/ili štrajka: upoznavanje sa kolektivnim pravima kroz pojednostavljene problemske situacije; mirno rešavanje sporova

 

Mediji

1. Mediji i ljudska prava - šta kaže teorija?

2.  Žene u medijima - kako su i koliko predstavljene, medijsko nasilje, omiljene žrtve

3. Žene koje stvaraju medije - obespravljene o pravima

 

Mentorski rad

Po zavrsetku treninga planiran je šestomesečni mentorski program. Svaki/a polaznik/ca će birati mentora/mentorku i podtemu kojom će se baviti u svom pisanom radu koji će biti objavljen u Zborniku i promovisan na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima. Svaki/a mentor/ka će raditi sa tri polaznika/ce Akademije tokom šestomesečnog perioda mentorstva.

 

Osnovne informacije o Akademiji RadnoPravnosti:

 

• Datum treninga:

• 27. i 28. novembar 2021

• 04. i 05. decembar 2021

• trening će biti održan tokom uživo ili u online formatu (u zavisnosti od epidemiološke situacije). O terminu i načinu rada (uživo/online) svi primljeni kandidati biće obavešteni na vreme*

• generaciju će činiti 15 polaznika/ca

predavači/ce na seminaru biće stručnjaci i stručnjakinje i javne ličnosti iz oblasti radnog prava, rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i novinarstva, iz naše zemlje i inostranstva

• troškove učešća u programu u potpunosti snosi Fondacija Ana i Vlade Divac
• polaznicima/cama koji/e ispune obaveze Akademije će završni rad biti publikovan u Zborniku radova Akademije
• polaznici/ce koji/e ispune obaveze Akademije će dobiti sertifikat o učešću

 

*Način rada će zavisiti pre svega od epidemiološke situacije usled pandemije Covid-19 i aktivnosti ćemo realizovati u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije u datom trenutku, onda kada budemo planirali i naša okupljanja. Ukoliko bude bilo mogućnosti biće organizovan fizički seminari uz poštovanje svih mera, a ako situacija to ne bude dozvoljavala biće organizovana online predavanja i diskusije.

 

 

Uslovi za prijavu kandidata/kinja

 

• interesovanja - da se bave nekom od sledećih oblasti: istraživanje, novinarstvo, pravo, aktivizam i civilni sektor
• da su ambiciozni i spremni da kontinuiranim učenjem grade svoju karijeru
• da se bave pitanjima radnih prava, ljudskih prava i/ili rodne ravnopravnosti
• da su spremni da stečena znanja primene u praksi
• da su u stanju da prate predavanja na engleskom jeziku
•  i učestvuju u diskusiji.
• da, ukoliko budu izabrani, preuzimaju obavezu da učestvuju u radu celokupnog treninga i pisanju rada na kraju mentorskog rada

 

U cilju formiranja izbalansirane grupe učesnika po svim kriterijumima, posebno ohrabrujemo žene, mlade i pripadnike/ce nacionalnih manjina da se prijave.

 

Komisija sastavljena od predstavnika/ca Fondacije Ana i Vlade Divac i eksperata/kinja će nakon prikupljenih prijava, izabrati polaznike/ce ovog ciklusa Akademije RadnoPravnosti. Odabrani kandidati/kinje biće na vreme obavešteni i pozvani na online intervju, nakon čega sledi finalna selekcija polaznika i polaznica.

 

Zainteresovani mogu popuniti ONLINE PRIJAVU najkasnije do 01.11.2021. Za sve dodatne informacije možete pisati na [email protected]